Imre Kertész · Broj tekstova u zbirci: 3. Pregledaj misli, njihove teme i dostupne podatke o izvoru.
Ali ja zato verujem u pisanje. Ni u što drugo, jedino u pisanje. Čovek živi poput kukca, ali piše kao bogovi. Nekoć su znali tu tajnu, no ona je danas zaboravljena: svet se sastoji od krhotina, nesuvisao je, mračan kaos koji na okupu drži još jedino pisanje. Imaš li zamisao o svetu, ukoliko još nisi zaboravio sve ono što se zbilo, te ako još uopšte imaš svoj svet: to je za tebe stvorilo samo pisanje, kao što ga i neprestance stvara nevidljiva paukova nit, logos koji još drži na okupu naš život.
U svetu koji mi je na raspolaganju, posledice ne potiču uvek iz uzroka, pa se ni uzroci ne pokazuju uvek posve utemeljenim polazišnim tačkama. Stoga se logika, koja se nadala da će ljuštenjem posledica doći do uzroka, u ovom svetu, potvrdila kao krajnje pogrešna. Mislim da svet koji je meni bio dostupan uopšte nije imao nikakvu logiku.
Jedino iz naših životnih pripovesti možemo saznati da se i naše priče uvek okončaju. Inače bismo živeli tako kao da još uvek imamo što nastaviti, odnosno, u zabludi.
