Citati o životu i promeni: pročitaj ih u kontekstu
Promena se u filozofiji i poeziji pojavljuje na različite načine. Aurelije vidi svet u stalnom kretanju; Šimić piše o preobrazbama vlastitoga ja. Ovde njihove reči čitamo zajedno, uz označen izvor i objašnjenje odlomka.
izreke.net · Urednički izbor i komentar
Dvije slike promene
Aurelijeva reka govori o događajima koji se smenjuju. Šimićevi stihovi o umiranju i uskrsnuću govore pesničkim jezikom o unutrašnjem iskustvu. Te slike mogu razgovarati jedna s drugom, ali nisu isti iskaz. Kada biraš citat, razmisli želiš li govoriti o prolasku vremena ili o vlastitoj promeni.
Kako odabrati misao za novi početak
Za ličnu bilješku izaberi rečenicu koja ostavlja prostor pitanju. Za poruku prijatelju dodaj jednu konkretnu rečenicu podrške: što možeš učiniti ili kada možeš saslušati. Sam citat ne mora objasniti tuđu situaciju. Dobro je izbjegavati obećanja da će svaka promena odmah donijeti nešto bolje.
Sačuvaj i autora i smisao
Otvori izvor pre javnog deljenja. Uz Aurelijeve misli navodimo broj odlomka i oznaku vlastitog prevoda; Šimićeve stihove ostavljamo u izvornom obliku. Ako mijenjaš reči za svoju čestitku, označi da je to prilagodba. U Studiju možeš napraviti sliku, a u zbirci sačuvati više različitih pogleda na istu temu.
Odabrane misli
„Sudbina je najmoćnija od svih slučajnosti”, rekla je na kraju tog dana kada sam je upitao misli li da ljude, na kraju krajeva, spaja sudbina ili slučajnost.
Znalo je biti vremena kad duša ciči. Oči, srce i ruke, prepuni budu straha. Na mrtve svoje u trenu počnem da ličim, telo mi lomača biva, gnezdo sveopšteg praha.
Stvar koja Sarajevu daje veličinu i zbog koje je Sarajevo u svim mojim notesima vertikalom napisano, jeste urođeni merhametluk i gostoljubivost ljudi koji žive u njemu. Sarajevo, za razliku od drugih sredina, ne pati od ksenofobije, nema straha od stranaca. S druge strane, Sarajevo ne poštuje svoje vlastite veličine. To je ono što bi rekao moj prijatelj Emir Kusturica "U svom selu niko nije postao hadžija". To je zaista karakteristično za Sarajevo. Otpor, strah ili prezir prema pridošlici u Sarajevu ne postoji, Sarajlije im jednostavno hrle otvorenog srca i stvara se ljubav na prvi pogled, zbog toga se i jedno poglavlje u mom romanu zove "Sarajevo ljubavi moja". Sve značajne stvari su mi se desile u Sarajevu.
Pesma hajdelberških studenata. U Hajdelbergu ja sam ostavio svoje srce. Oni u Hajdelbergu, ja - u Zvorniku.
Oči ludaka u ponoć prepune su strašne svetlosti, jeziva zima počiva u oku slepca, a naše oči obične su, i opšta slika sveta u njima sjaji i trune: mesečina, lavež, strah i umor čula, drvo suvo i muzika što ga slama…
Možda su matematika i muzika jedno te isto… samo što se jedno vidi, a drugo čuje… Muziku ne možeš videti, matematiku ne možeš čuti… a možda su isto… Božje davanje, nije ljudsko izmišljanje…
A jedna je stvar, sine moj, zbog toga vrlo 'zafrkana': da nas je neko, u ono doba, hiljadu puta zapitao: 'Hoćete li baš tim, književnim, poslom da se bavite?' - mi bismo mu sto hiljada puta rekli: 'Da, mi hoćemo da pišemo!' A da smo - daj ili ne daj, Bože - znali kako se preskupo, vlastitom kožom, u vlastitome životu, skupo i preskupo, svako slovo plaća, da nijedna rečenica, a kamoli knjiga, ne može biti sastavljena ni skrojena dok se krvavim životom ne plati, da li bismo na to pitanje drukčije odgovorili? Ti, znam te, Dario, ne bi! Nego bi rekao: 'Neka košta šta košta!'
Da mi je sada 15 do 20 godina, verujem da bih repovao, ali s poezijom.
Sama sam to stvorila i naglašavala: šminku i celi taj javni lik. Ali to nije sve što jesam. Nije čak ni najveći deo mene. Nadam se da ljudi mogu videti ispod kose i prepoznati mozak, ispod grudi i prepoznati srce, a iza svega ostaloga i malo talenta.
Dečake su vukli u crkvu kao i mene. Ali budući da su trebali postati muškarci, davali su im više slobode. Valjda su, čim bi im počele rasti stidne dlake, smeli izaći pre kraja službe i zauzeti mesto napolju, kao da vežbaju biti muškarci. Čini se da se dobar deo te obuke sastojao u gledanju nas devojaka u crkvi. Nakon službe običaj je bio da se momci i devojke malo druže, koketiraju i slično, dok žene tračaju, a muškarci puše i pljuju. To je koketiranje, međutim, bilo ograničeno time koliko je daleko momak mogao nagovoriti devojku da pođe u šumu i granicama same devojke. Tako sam sedela, pokušavala biti sveta, molila oprost za grehe na koje nisam mogla staviti prst, kajala se zbog stvari na koje jesam stavila prst, a celo sam vreme bila svesna momaka koji me gledaju, šume iza crkve i svih mogućih kombinacija toga. Vrag i ja sigurno smo imali nešto zajedničko: oboje smo bili napaljeni.
Premda spolja izgledam kao božićno drvce drag kraljice, u srcu sam jednostavna žena sa sela.
Ako znaš ko si i stalno to imaš na umu, nemoj dopustiti da to izgubiš i žrtvuješ svoja načela, vrednosti i svoje pravo ja. Jer ako si veran sebi, i život će biti veran tebi.